НЕМИР
Земам по малку надеж во ноќта…
Во ракавот го свиткувам
глодежот на закоравеното време
како прашинка од стакло.
Одврзувам, преврзувам приказни на немоќ…
Гласот се провлекува низ жилави пори.
Остана уште малку струење на крвта,
насолени трепки и бедни издишки…
и сѐ ќе исчезне низ блесокот
на светлата провиделина во темнината.
Се сеќавам на деновите
во топлина, живост и мекост.
Вчера беше далеку од утре…
доаѓам во пајажина од немир,
заминувам со спокој од темјан.
И сѐ уште нема да го отпакувам сонот…
ќе го чувам за животот да не умре предвреме.
Во Списание за книжевност, уметност и култура „Раст“ (2021, бр. 23),
(Уред. Даниела Андоновска-Трајковска, Елизабета Јончиќ и Милица Димитријовска Радевска, Изд. Друштво на писатели „Битолски книжевен круг“ – Битола, РС Македонија)
In Journal of Literature, Art and Culture “Growth” (2021, No. 23)
(Editor in chief: Daniela Andonovska-Trajkovska, Ed. Elizabeta Jonchikj, Milica DImitrijovska Radevska, Publisher: Association of Writers “Bitola Literary Circle” – Bitola, North Macedonia)